Mislim da mi je lakše da pročitam knjigu, nego da napišem par redova o njoj. Sa druge strane bude mi krivo koliko brzo zaboravljam junake i radnju pročitanih romana i iz tog razloga želja da ponešto zapišem, kao neku vrstu ličnog podsetnika. Nekako sam ovaj roman zapostavio, iako sam ga pročitao između Gemelovih romana, u cilju razbijanja monotonije čitanja. Roman Aleksandra Dime je magična predstava Francuskog društva iz XVII veka. Priča prepuna intriga i ljubavnih zapleta u koje su upali poznati musketari Atos, Portos, Aramis i buntovni mladić Dartanjan.
“… saveti se traže jedino zato … da se ne poslušaju ili, ako se poslušaju, da se ima kome prebaciti što ih je dao.”
Opis vremena i život musketara, koji su morali da brinu o mnogim drugim problemima, kao što su finansijske poteškoće i status u društvo. U tom smislu stiče se utisak da su poslovi zaštite kraljevih interesa i čarke sa Kardinalovim ljudima mnogo manji problem od pomenutih. Jednostavno je u to vreme ugled, odnosno njegovo održavanje zahtevalo mnogo novca, koji naravno nisu imali.
“Tada su ljudi krčili sebi put pomoću žena, i to nije bilo sramota. One koje su bile samo lepe davale su svoju lepotu, i bez sumnje otuda dolazi poslovica “najlepša devojka na svetu može dati samo ono što ima”. One koje su bile bogate davale su i jedan deo svoga novca, i mogli bismo navesti dobar broj junaka iz toga galantnog vremena, koji ne bi dobili ni svoje činove najpre, ni svoje bitke posle, da im nije bilo više ili manje pune kese, koju im je njihova dragana vešala o unkaš.”
U ovom slučaju četiri različita lika, svaki poseban na svoj način, svaki tajnovit, jedino se mlađani Dartanjan daje kao na tacni, koji vođen svojim neiskustvom, mačem i srcem pokušava da reši sve probleme, dok ga realnost bezuspešno ubeđuje u suprotno.
I eto, ja Vam savetujem da pročitate ovaj roman, pa ako Vam se ne svidi možete slobodno da mi prebacite što sam Vam takav savet dao.
EzotErija 